Kad nisam imala sta da izgubim, dobila sam sve.
Kad sam prestala da budem ona koja sam bila, pronasla sam sebe.
Kad sam upoznala ponizenje i uprkos tome nastavila da koracam uzdignute glave,
shvatila sam da mogu slobodno da biram svoju sudbinu.
Ne znam da li je nasa veza bila samo san koji nisam uspela da rauzumem dok je trajao.
Znam da mogu da zivim bez njega,
ali volela bih da ga ponovo sretnem,
da mu kazem ono sto mu nikad nisam rekla dok smo bili zajedno:
"volim te vise od samu sebe"
Ako budem mogla to da izustim, moci cu da nastavim svoj put, u miru...
jer ta me je ljubav iskupila.
Vise se ne borim sa svojim povredjenim ponosom,
vise ne trazim njega na svakom uglu ulice, u svakog muskaraca kojeg sretnem.
Naprotiv, zadovoljna sam sto on postoji.
Pokazao mi je da sam sposobna za jednu ljubav o kakvoj nisam ni slutila
i beskrajno sam zahvalna zbog toga.
Onoga dana kad covek bude dozvolio da se pojavi istinska ljubav,
dobro uredjene stvari pretvorice se u zbrku
i poljuljace sve ono sto smatramo tacnim i istinitim.
